Na pitanje advokata Momčila Bulatovića kako je Vlada Srbije utvrdila postojanje duvanske mafije, usledio je sledeći odgovor.

POPOVIĆ: Jako jednostavno, utvrdili smo tako što je početkom marta 2001. godine u hrvatskom nedeljnom listu koji se zove Nacional a za koji je 99,9 odsto građana ove države prvi put čulo da uopšte i postoji, na naslovnoj strani i unutra kao glavna tema objavljena priča o Stanku Subotiću kao najmračnijem liku sa prostora bivše Jugoslavije u prethodnih 10 godina, a u isto vreme i kao najboljem prijatelju Mila Ðukanovića, predsednika Vlade Crne Gore, i predsednika Vlade Srbije Zorana Ðinđića i u tom tekstu, između ostalih gluposti i budalaština za koje nismo znali da li su tačne ili nisu, ali smo mogli da sumnjamo, objavljeno je na preko dve strane objašnjenje kako se Zoran Ðinđić u vreme režima Slobodana Miloševića bavio švercom cigareta i kako je to nastavio da radi posle 5. oktobra 2000. U tom istom tekstu je pominjana i moja uloga u tom švercu cigareta, a pošto smo jako dobro znali šta smo radili pre toga i da li smo u tome bili ili nismo bili – ako drugi nisu, mi smo jako dobro znali – onda nam je bilo jasno da ta količina gluposti i budalaština u tom tekstu nije napravljena slučajno. Problem je počeo da se otkriva onog trenutka kada je ta ista novina koja se zove Nacional tu temu nastavila iz broja u broj i u naredne 43 nedelje, ili 43 broja, a bez obzira što se možda ne bavite novinarstvom, priznaćete, nešto što ne postoji u istoriji novinarstva, da iz druge zemlje jedna nedeljna novina istu temu razrađuje 43 nedelje.

12. Mart 2003.

Dobro pamtim ono stanje pomešanih osećanja besa, straha, tuge, neizvesnosti i mržnje, a pre svega nemoći, koja su me ispunjavala prvih nekoliko sati pošto su mi javili da je pucano na Zorana. Iako mi je bilo apsolutno jasno da je Zoran ubijen i da je u Urgentni centar odvezen mrtav, tek da bi se odložio trenutak suočenja sa istinom, trudio sam se, vozeći se zajedno sa Ružicom ka bolnici, da u to ne poverujem. Beskonačno duga vožnja, obeležena zvukom policijske sirene i Ružicinim rečima da se, nakon svega kroz šta smo prošli u prethodnih petnastak godina, po prvi put stvarno plaši, prošla mi je u razmišljanju o Zoranovim neprijateljima.

Najopasniji čovek u Srbiji je Miroslav Mišković, vlasnik "Delte", Miloševićev biznismen koji plaća i Tadića i Nikolića i Koštunicu.

Vladimir Beba Popović, prvi čovjek bivšeg Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, zaduženog za otkrivanje afera Miloševićevog režima, u javnosti je poznat kao čovjek koji sa nevjerovatnom žustrinom raskrinkava afere, tajkunske lobije i mafijaške organizacije. Njegovi istupi obično izazivaju potrese u političkim krugovima i medijima.