|
UMETNOST GLADOVANJA - Vladimir Arsenijević |
|
|
|
sreda, 18 juni 2008 |
Srbija je zemlja-karikatura. U palanački samozadovoljnom društvu, koje
se bezbedno smestilo s druge strane iskrivljenog cirkuskog ogledala pa
se odatle ponosno ceri ostatku sveta, već predugo ništa nije isto kao
drugde. Sve je ovde iskrivljeno i budalasto. Kontortirano. Sve je
neurotično, histerično, manično-depresivno. Ovde, čak i tako ozbiljan
politički čin poput štrajka glađu, uspeva da postane sopstvena parodija.
I Contort yourself!
Postoji stara anegdota o džez-pank saksofonisti, Džejmsu Čensu (kasnije
– Vajtu), jednom od rodonačelnika njujorškog no wave pokreta, koji se
pobunio nakon što nije bio adekvatno plaćen za svirku u nekom klubu.
Kad je vlasnik kluba dao mig telohraniteljima da ga izbace na ulicu,
Čens se otrgnuo iz njihovog čvrstog stiska, zgrabio prvu flašu koja mu
je dopala šaka i polomio je o zvučnik. Telohranitelji su zastali
očekujući napad, ali on ju je samo okrenuo prema sebi i – zario duboko
u sopstveni stomak. Ubedljiva logika ovog odgovora prevodi se kao: „Ne
možeš ti mene da povrediš ni približno onoliko koliko ja sâm mogu da
povredim sebe!“
U anegdoti kakvom je ja znam, nigde se ne pominje kako su
telohranitelji reagovali na takav čin. Moguće je da ih je Čensova
uvrnuta (contorted) logika prenula i zaustavila u njihovoj prvobitnoj
nameri i da su mu ukazali pomoć, premda mi je daleko lakše da zamislim
kako su, predani ulozi slepih izvršilaca tuđe volje, neometeni tim
protestnim činom ekstremnog samopovređivanja, nesposobni koliko i
nevoljni da uvide njegovu bogatu simboličku pozadinu, naprosto pokupili
Čensa/Vajta odatle i onako krvavog ga izbacili pravo na ulicu,
podsmevajući se ujedno njegovom bizarnom ludilu.
|
|
|
Zemlja s druge strane ogledala, Srbija u ratu s realnošću - Vladimir Arsenijević |
|
|
|
nedelja, 06 april 2008 |
Kosovo je Srbija?
Od kad je
17/02/08. Kosovo napokon povuklo dugoočekivan potez i proglasilo
nezavisnost, Srbija je zapala u krajnju fazu svog ionako problematičnog
odnosa sa stvarnošću. Žilava i očito neuništiva kultura denial-a
koja ovde već godinama cveta na plodnom đubrivu, što ga za nas
neprestano stvaraju svi ti naši katastrofalni političari i njima odani
mediji, te koju spremno i s morbidnim zanosom prihvata poražavajuća
većina građana i birača, napokon je dosegla svoj vrhunac. Teško je
poverovati da je uopšte moguće ovoliko zalutati. Svako ko se ikada
zapitao kako čitav jedan narod može da zapadne u tako pogubne zablude i
da potom uporno, decenijama pluta u njima trpeći bolne posledice, već
duže ima jedinstvenu priliku da, na eklatantnom slučaju Srbije, uživo
prati sve faze tog dugog i bolnog procesa.
|
|
|
Naše crnje - Vladimir Arsenijević |
|
|
|
etvrtak, 20 septembar 2007 |
|
Bivšu Jugoslaviju odlikovala je ona - na koncu tragično
zloupotrebljena - etnička i kulturna raznovrsnost koja, u stvarnosti,
nikada nije uspela da preraste u istinski melting-pot.
Hijerarhizovana po osnovu etniciteta kao i kulturne i ekonomske
nadmoći, ona se uredno kretala po evropskoj vertikali, od
najrazvijenije Slovenije na krajnjem severu i svojevrsnom „vrhu“
tadašnje zajedničke domovine, preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine i
Srbije u njenom središtu, sve do Crne Gore i Makedonije na samom jugu,
dakle „dnu“, nekadašnje zemlje.
|
|
|
