|
KO STRAHUJE OD PRAVDE, A KO OD POMIRENJA? - Siniša Boljanović |
|
|
|
utorak, 21 oktobar 2008 |
Posle odluke Borisa Tadića da se obračuna sa
stranačkim kolegama koji su mu se, makar u snu, i makar s razlogom
zamerili, u Demokratskoj stranci u Kuli, sudeći, doduše, prema
nezvaničnim izjavama nekoliko njenih članova, provejava strah. Taj
strah nije ništa drugo do neprijatan osećaj da će biti neka vrsta
kolateralne štete zbog toga što Boris Tadić nije od onih koji smeju da
taknu u stvarni osinjak korupcije i kriminala, u aktivnosti
građevinskih i svakih drugih mafija u prestonici i nekoliko velikih
gradova u Srbiji, nego svoju moć (neki kažu kukavičluk) demonstrira u
malim lokalnim sredinama. Ovo viđenje je zanimljivo, tim pre što
ukazuje na prisutno nepoverenje između pripadnika iste stranke, kao i
na neku vrstu prećutnog priznanja da nepoštovanja zakona ima i u
lokalnoj samoupravi ali da je ona srazmerna njenoj veličini. Logika
lokalnih funkcionera očigledno je sledeća: ako već mora da postoji
odgovornost za vršenje (ili zloupotrebu) vlasti, onda neka najpre
odgovaraju oni koji imaju najveće privilegije.
Sa druge strane, prema šaputanjima pojedinih kulskih demokrata,
diktatura koju Boris Tadić sprovodi unutar stranke uz pomoć aktuelnog
ministra policije, a nekada najboljeg Miloševićevog pionira Ivice
Dačića, sa kojim je nedavno "uhapsio" svog dojučerašnjeg saradnika i
stranačkog kolegu Kneževića ali i potpisao Deklaraciju o pomirinju DS i
SPS, neminovno u sećanje priziva nedavni raskol u SRS i neminovno i
logično proizvodi neprijatne analogije. Do juče "najorganizovanija" i
najsnažnija politička stranka u Srbiji raspala se i podelila
najverovatnije zbog "teške ruke" vojislava Šešelja kojom je zavodio red
u stranci. Boris Tadić je, istina, lepši od vojvode, ali izgleda da u
poslednje vreme redovno posećuje teretanu. Dakle, strahovi "običnih"
članova lokalnog DS su opravdani i razumljivi. Međutim, građani opštine
Kula ne smeju biti žrtve internih obračuna, međusobnog nepoverenja,
nesuglasica i nesporazuma unutar stranaka, naročito onih koje su na
vlasti i od kojih zavisi njihova egzistencija.
|
|
|
Predizborni darovi - postizborni dugovi! |
|
|
|
etvrtak, 17 januar 2008 |
 Približava se dan predsedničkih izbora. U Kuli je ovoga puta kampanja protekla mirno i bez incidenata. Međutim, ne i bez starih navika na koje su se nakalemile nove političke sujeverice. Tako je potkupljivanje birača, umesto nutricionističkog, dobilo magijski karakter.
Vreće sa brašnom iz robnih rezervi, uljem i konzervama ribe, kojima su
građani ponižavani u prošlogodišnjoj predizbornoj kampanji, zamenile su
saksije ispunjene čistim demokratskim vazduhom )kao nekada one
Tuđmanove limenke sa čistim hrvatskim zrakom) i semenom bosiljka. Ne
znam kakva nada niče iz takvih saksija i iz takvog semena ali znam da
su se u potrazi za tzv. sigurnim glasovima podelile stotine i hiljade
neobičnih poklona. Pretpostavljam da se u njima krije neko natprirodno
dejstvo koje ne samo da će uticati na darovatelje da na glasačkom
listiću zaokruže ime voljenog predsednika, nego i na to da građane
uveri kako ćemo istovremeno potpisati Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju i sačuvati Kosovo da se ne iskrade iz preambule
Tadićevog, Nikolićevog i Koštunicinog Ustava. Ali, niko od onih koji su
kucali na vrata naših sugrađana i pružali im originalne demokratske
talismane nije govorio o tome šta će biti sa svima nama ako seme
bosiljka ne isklija iz saksije napunjene vazduhom? Mada su tzv. sigurni
glasači birani vrlo pažljivo i to sa prethodnim saznanjem izbornih
štabova da pripadaju onoj kategoriji političkih pravednika koji veruju
da samo "mrvo seme daje ploda", niko od licemera koji su im pružali
predizborne darove nije pomenuo cenu koju politička realnost može da
ispostavi svima nama, bez obzira da li smo imali tu čuvenu demokratsku
sreću da se ponizimo i primimo poklon ili smo, kada su nam greškom
kucali na vrata, bili na nekoj od predizbornih konvencija Čedomira
Jovanovića. Niko od tih licemera nije rekao ni koliko su novaca svih
nas potrošili za saksije ispunjene vazduhom i "mrtva" politička semena?
Ako je verovati onima iz Demokratske stranke koji nisu sasvim
disciplinovani u pogledu čuvanja stranačkih tajni, u Srbiji je
podeljeno preko 500000 )pet stotina hiljada) darova sa natprirodnim
dejstvom, taman onoliko koliko je radnih mesta obećavao (i, naravno,
obećanje ispunio) srpski Ronald Regan, najbolji glumac među
političarima, gospodin Boris Tadić. I kako to biva na svakom, pa i
političkom tržištu, bez obzira da li je ono koaliciono ili samo
stranačko, uloženo mora da se vrati. Darovano seme i ne mora da da
plod, darovatelj ne mora da da krv koje u Srbiji nikada nema dovoljno,
ali mora da da glas onome koji veruje u čuda i magijsko dejstvo
bosiljka, onome koji veruje da kohabitacija daje krupne političke
plodove koje ćemo istovremeno izvoziti u Evropsku uniju ali i Putinovu
Rusiju. I pošto još uvek nismo čipovani, kako se to sve češće radi sa
poslušnim kućnim ljubimcima, izborni štabovi Borisa Tadića, pa, dakle,
i onaj kulski, su se dosetili da svojim posmatračima na biračkim
mestima poklone još nešto. Mobilni telefon. I eto srećnog spoja
magijskog i visokotehnološkog. Ideja je da se pomoću mobilnog telefona
sa biračkih mesta u izborne štabove šalju precizni podaci o građanskoj
poslušnosti onih koji su prethodno postali vlasnici "mrvog semena" i
saksija ispunjenih vazduhom, drugim rečima sigurnih glasača. Nije baš
sasvim udbaška, ali jeste kontrola. Na kraju, da se vratim na početak i
kulske prilike. Poznato je da u našoj opštini ima 40 biračkih mesta.
Pretpostavljam da svaka stranka, pa i Demokratska, ima makar dva
posmatrača, odnosno, člana biračkog odbora. Ako je tako, onda je
lokalni izborni štab Borisa Tadića obezbedio 80 mobilnih telefona.
Prosečna tržišna cena mobilnog telefona je, recimo, 50 eura što znači
da je Demokratska stranka u Kuli izdvojila 4000 (četiri hiljade) eura
kako bi kontrolisala sve one ponižene koji čekaju proleće da im iz
prazne saksije nikne čudotvorna biljka. Pođemo li korak dalje, i
saberemo i pomnožimo broj opština u Vojvodini sa prosečnim iznosom od
4000 eura, dobićemo cifru od blizu 200000 (dve stotine hiljada) naših
eura koje je Demokratska stranka potrošila samo za ključnu rabotu
kontrole glasanja. Zaključak je transparentno logičan: predizborni
darovi postaće postizborni dugovi koje ćemo ponovo vraćati iz
sopstvenih džepova koji sve više liče na ove Tadićeve saksije ispunjene
kohabitacionim vazduhom.
|
|
|
Ko je video narodnog poslanika? |
|
|
|
subota, 12 januar 2008 |
U Kuli se odavno ništa ne menja osim imena i prezimena persona na
vlasti. Ako se nešto i dogodi, dogodi se pod zemljom. Ne verujete meni?
Pitajte krtice. One su jedini svedoci našeg prosperiteta. Njima je
odavno potekao gas, odavno eksploatišu kablovsku televiziju, imaju
najbolje internet veze, a valjda zbog svega toga i privilegiju da, bez
kucanja, ulaze u oficijelno podzemlje narodnih poslanika iz naše
opštine.
U tom
podzemlju, neki bi rekli kancelariji, do sada su bez razlike sedeli
neki zaboravljeni socijalisti, potom doktor za naftu i njene derivate,
a trenutno liječnik za komplekse viših vrednosti. Krtice kažu, a
prenose lokalni mediji, da je podzemlje skromno opremljeno i da ničim
ne izaziva gnev onih koji tamo odlaze po recepte za bolji život. U tom
pogledu, saglasni su svi, nema nikakve, ama baš nikakve razlike između,
recimo, doktora i liječnika. Niko ih osim krtica nije video, a kada bi
ih video, sigurno bi, kao i one, makar na vrh nokta osetio prosperitet.
Ipak, ako poznajete neku krticu, nije sve izgubljeno. Za početak, uz
njeno posredovanje moći ćete da zakažete lekarski pregled u privatnoj
ordinaciji narodnog liječnika, a tamo ćete onda izložiti sve što vas
muči. Tako ćete vrlo brzo postati član krtičnjaka u kome poslanik kopa
i tamo gde burgija ne može, kako to kaže drevna izreka.
|
|
|
Ko laže taj krade |
|
|
|
sreda, 26 decembar 2007 |
|
Sinoć je u Kuli održan koncert Željka Samardžića. Oni koji su bili u
sali škole "Petefi brigada" pričaju da je koncert bio katastrofalno
organizovan, da je ozbučenje bilo ispod svakog nivoa. S obzirom da
nisam prisustvovao provincijskom spektaklu koji je organizovala lokalna
vlast, ne mogu da potvrdim ono što sam čuo ali mogu da verujem da je
bilo upravo onako kako se priča. Međutim, ono što sigurno znam, a na
šta ukazuje zvaničan papir, jeste da je za pomenuti koncert predsednik
opštine Svetozar Bukvić iz budžeta izdvojio više stotina hiljada
dinara. To su valjda sredstva iz tekuće budžetske rezerve i predsednik
ima pravo da apsolutno samostalno opredeljuje ta sredstva. Ipak, treba
napomenuti da su ona takođe deo novca koji građani izdvajaju u
opštinsku kasu. Ako je tako, a tako je, postavlja se onda logično
pitanje: zašto su onda građani plaćali ulaznice za koncert u iznosu od
400,00 dinara ako je već iz budžeta izdvojeno preko tri stotine hiljada
dinara? Kao što je pitanje logično, logičan je i odgovor: u pitanju je
pljačka građana. Nije moje da komentarišem ko ih je pokrao ali mogu da
postavim sledeće pitanje: gde su završile pare od naplate ulaznica, ako
je iz budžeta plaćen koncert? Ko krade taj i laže ali će istina o ovoj
krađi, pretpostavljam i nadam se, ipak ugledati svetlost dana. A svakog
pojedinačnog građanina opštine Kula podsećam na stihove jednog srpskog
pesnika koji glase: Osvesti se! Ne daj da ti u bulju Cede testise!
|
|
|
Novogodišnja trka s vremenom |
|
|
|
utorak, 25 decembar 2007 |
|
Približava se nova kalendarska godina i makar nas u vezi s tim lokalna
vlast ne može lagati. Istina, može donekle manipulisati i reći da mi
imamo drugaciju matematiku od ostatka sveta i da naša godina dolazi
nešto kasnije, a sve to ne bi li umakli sopstvenoj laži da će uslužni
centar opštine Kula početi sa radom 1. januara 2008. godine. Hm, kako
sada stvari stoje, bojim se da će nas predsednik opštine i predsednik
Privremenog organa ubediti da slavimo kinesku Novu godinu kako bi
njihova obećanja samo donekle postala realna, da ne kažem istinita.
Za
to vreme bi obojica mogli završiti i neki ubrzani kurs za korišćenje
kompjutera jer bez toga neće moći da kontrolišu rad pomenutog centra.
Brine me samo kako su zamislili strategiju informatičkog razvoja
opštine kada u njoj, makar prema sadašnjem stanju stvari, sami neće
moći da učestvuju. Tehnički nepismeni, moraće da trče za prohujalim
vremenom, a za tu atletiku ne bi bilo loše da se obrate poznatim
kulskim maratoncima od kojih su neki članovi DSS, matične stranke
predsednika Privremenog organa. Predsednik opštine je već zadihan jer
je, siroma, dva puta trčao do Graca na nekakav sajam privrede )istina o
trošku (ne)poznatih donatora) ne bi li stigao umorne investitore i
dovukao ih u svoju "jazbinu". Ali, ako je verovati zadihanom
predsedniku, oni će nas posetiti neke tamo nove godine, a mi ćemo, kao
i svih prethodnih novogodišnjih praznika, ponovo gledati maratonce koji
trče počasni krug.
|
|
|
Elementarna nekultura |
|
|
|
ponedeljak, 24 decembar 2007 |
|
Svi koji su u ponedeljak, 24. decembra 2007. godine, bili u sali
Skupštine oppštine ili kraj svojih radio prijemnika mogli su se uveriti
u način ophođenja i diskutovanja prvog čoveka opštine, gospodina
Svetozara Bukvića. Malo je reći da je njegov nastup prilikom
prezentacije budžeta za narednu godinu bio drzak i arogantan. Tačnije
je da je bio nekulturan. Bukvić je kao predsednik opštine vređao deo
njenih građana, vikao, galamio, gotovo pretio demonstrirajući svoju
političku moć ali i svoj primitivizam. Mislim da bi trebalo pokrenuti
nekakvu javnu raspravu o Bukvićevom ponašanju, a možda ne bi bilo na
odmet razmišljati i o skupljanju potpisa za njegovu smenu jer onakav
kakav se predstavio prezentujući budžet u najmanju ruku ne zaslužuje da
bude na trenutnoj funkciji.
|
|
|
