|
Budućnost Balkana - Đinđić i Žižek |
|
|
|
etvrtak, 01 maj 2008 |
 Godine 1999, na poziv magazina
Süddeutsche Zeitung, srela su se dva filozofa sa političkim iskustvom,
Zoran Đinđić i Slavoj Žižek.
Razgovarali su o Kosovu, budućnosti regiona i mestu filozofa u politici.
Pitanja, tada pokrenuta, i dalje su aktuelna.
Intervju u celini prenosimo sa sajta http://www.filozofija.info/
BUDUĆNOST BALKANA
SZ-Magazin: Gospodine Đinđić, kad ćete postati predsjednik Srbije?
S.
Žižek: Oprostite što se miješam, ali o tome se zapravo uopće ne radi.
Ako se pitamo tko će doći nakon Miloševića, onda igramo upravo njegovu
igru. Umjesto da razmišljamo o osobama, moramo iznova pisati pravila po
kojima se odlučuje politika u Srbiji i u mnogim drugim balkanskim
državama.
Zoran Đinđić: Točno. Potpuno je svejedno jesam li ja
sljedeći predsjednik Srbije ili netko drugi. Odlučujuće je da
Miloševićev nasljednik bude istinski demokrat, a ne netko od koruptnih
i demagoških političara koji su do sada vladali zemljom. Ali ja sam
uvjeren da će nam uskoro uspjeti srušiti Miloševića i da ćemo u roku od
godinu ili dvije uspostaviti nov politički sistem u Srbiji.
|
|
|
Od nacionalizma do patriotizma - Zoran Đinđić |
|
|
|
subota, 15 mart 2008 |
Poslednje predavanje Zorana Đinđića, održano studentima
banjalučkog univerziteta 21.02.03, datuma koji pamtimo po pokušaju
atentata kod hale Limes.
Ovo nije predavanje u naučnom smislu, nije ni govor u
tradicionalnom smislu, nego je naprosto pokušaj da se jedna tema
osvetli sa jedne možda neobične strane i dopuni argumentima. Banski
Dvori u Banjaluci su dobro mesto da se pokrene proces razmišljanja,
koji će možda nekima od vas doneti pomak u razumevanju stvari bitnih za
vaš život.
|
|
|
Kraj forsiranog primata - Zoran Đinđić |
|
|
|
subota, 03 maj 2003 |
Od svih režima u bivšoj Istočnoj Evropi ispade da je ovaj naš
najžilaviji. Uspešno je prebrodio izbore. I to čak dva puta,
neverovatan pad životnog standarda, rat i raspad države za čije
očuvanje se, bar deklarativno, zalagao. Da li mu još nešto uopšte može
nauditi? Da li je u međuvremenu postao imun na potrese i krize?
Problemu
ipak treba prići sa suprotne strane. Režim u Srbiji je opstao ne uprkos
krizi, nego upravo zahvaljujući njoj. To je režim vanrednog stanja i
sve dok takvo stanje traje on je u očima građana primereniji i
opravdaniji od bilo kog demokratskog režima. Opozicija je relativno
rano uočila ovu vezu između permanentnog vanrednog stanja i opstanka
vlasti. Ona je pojednostavila problem tako što je vlast optužila da
namerno proizvodi krizu da bi se održala. Sumnjičenja idu tako daleko
da se režimu pripisuje otvorena namera da stvara i održava sukobe svih
vrsta, uključujući rat, samo da bi opstao. Po toj logici, na kraju će u
ime očuvanja vlasti biti izazvan rat i u samoj Srbiji.
|
|
|
