Svega tri i po miliona evra košta građane Srbije, nekad sekularne države, Srpska pravoslavna crkva, odnosno toliko samo iz budžeta Ministarstva vera, objavio je ovih dana dnevnik Danas, donoseći specifikaciju budžetskih troškova u kojoj su stavke unapređenje crkvenog obrazovanja, poboljšanje materijalnog položaja sveštenstva i monaštva, crkvene kulturne i graditeljske aktivnosti. Prema podacima Ministarstva vera, SPC ima 2.863 sveštenika i 1.461 monaha i monahinju, dok 1.962 sveštenika i 1.065 monaških lica živi u Srbiji gde su, navodno, u najtežem materijalnom položaju eparhije Raško-prizrenska, Vranjska, Mileševska i Timočka.

Po proceni Ministarstva, međutim, u teškom su stanju i eparhije daleko od matice, poput Zapadnoameričke (Čikago, SAD) koja je, doduše, dobila tek 600 hiljada naših dinara. Važnije je međutim svojevrsno tamjansko zapišavanje prostora bivše SFRJ, gde SPC i država imaju svoje ispostave u kojima čuvaju tradiciju; crkveno - debeovske konzulate koji svedoče o trajanju jednog naroda i velikosrpske ideje. U inostranstvu, građani Srbije finansiraju prava tamošnjih građana da budu prakticirajući vernici te prava popova da se bave svojom tamjanskom delatnošću u arhiepiskopijama Ohridskoj (četiri miliona), Banjalučkoj (pola miliona), Bihaćko-petrovačkoj (4,7), Budimskoj (450 hiljada), Budimljansko-nikšićkoj (11,3 miliona), Dalmatinskoj (šest miliona), Zahumsko-hercegovačkoj (8,8), Zvorničko-tuzlanskoj (3,3 miliona), Osječko-poljskoj i baranjskoj (7,3), Slavonskoj (3,7) a Mitroppoliji Crnogorsko-primorskoj celih 13,5 miliona. U Mitropoliju Dabrobosansku do kraja 2009. investiraćemo 5,86 miliona - 125 hiljada plus 3,3 miliona "za bogoslovije".

Korać: U ovom slučaju nije on sam po sebi bitan, važno je ko ga je instrumentalizovao i da li će država da reaguje? Vasić: Vučinić je agent-provokator Jovice Stanišića

Aveti prošlosti ne postoje, postoje aveti sadašnjosti, a jedan od njih je Siniša Vučinić, predsednik Inicijativnog odbora nevladine organizacije Srpski četnički pokret iz Trebinja koji je na adrese više beogradskih redakcija, kao i uredništvu banjalučkog Glasa Srpske uputio preteća pisma u kojima najavljuje ubistvo novinara Vremena Miloša Vasića i predsednika Socijaldemokratske unije Žarka Koraća. Vremenu je Vučinić uputio telegram saučešća zbog smrti Miloša Vasića.

"Ubio sam na stotine muslimana i Hrvata, takođe streljao sam na stotine zarobljenika kao komandant“, rekao je svojedobno Špiglu Vučinić. Pamti se još jedan njegov izliv ludila: "U slučaju da budu napadnuti srpski ciljevi u Bosni, jedan deo Srpskog rojalističkog pokreta postaje teroristička organizacija koja će u Beogradu vršiti likvidaciju vojnika UN-a. Spremni smo da za jedan srpski život likvidiramo stotinu unproforaca". Vučinić je živeo slobodno u Srbiji, branio Slobodana Miloševića, reketirao.

Piše: Bojan Tončić

Liberalno-demokratska partija uputila je parlamentu i Predlog deklaracije o ulozi Narodne skupštine u procesu prijema Republike Srbije u članstvo Evropske unije.

Predlozi se temelje na članu 99. Ustava Srbije i članu 134 Poslovnika Narodne skupštine, što upućuje na samo jednu realnu prognozu: neće videti skupštinski podrum. To je, naime, zajednički imenitelj svim poslaničkim inicijativama (izuzetak je Zakon o lustraciji), a poslanica LDP Vesna Pešić kaže da to skupštinu čini izvršnim biroom vlade.

Ligaši su u preambuli svog predloga podsetili na Rezoluciju Evropskog parlamenta od 19. januara ove godine kojom se 11. jul proglašava Danom sećanja na žrtve genocida, a svoju nameru smestili su u tri kratka člana. Rezolucija predviđa da se 11. jul proglasi za „dan sećanja na genocid i sve nevine žrtve ratova devedesetih na teritoriji bivše Jugoslavije”. Skupština bi, takođe, prihvatanjem inicijative LSV zatražila (nije navedeno od koga) da se u Beogradu „izgradi spomen-obeležje u znak sećanja na žrtve ratova sa teritorije bivše Jugoslavije”, a zahteva se i da „istorijske činjenice o proteklom periodu moraju biti stavljene u nastavni plan i program za predmet koji obrađuje kulturološke i istorijske aspekte”.

Predlog deklaracije LDP je, zapravo, prošireni tekst deklaracije koju su na desetogodišnjicu srebreničkog masakra skupštini podneli Žarko Korać i Nataša Mićić, a već u prvom članu se naglašava da „Republika Srbija priznaje odgovornost svojih državnih organa za povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida onako kako je utvrđeno u presudi Međunarodnog suda pravde”.

Skupština, prema deklaraciji LDP, smatra izvršenje svih obaveza iz ove presude uslovom za „izgradnju demokratskog, otvorenog i pravednog društva”, te da takvo društvo nije moguće bez suočavanja sa zločinima iz prošlosti, uključujući naročito genocid izvršen na području zaštićene enklave Srebrenica.

Jedan od najvažnijih članova ovog akta je konstatacija da Narodna skupština smatra „da svako veličanje opravdavanje ili relativizacija genocida i svih drugih povreda međunarodnog prava predstavlja zločin koji ugrožava ustavni poredak, sadašnjost i budućnost Republike Srbije”. U tom kontekstu je neobično važna i odredba kojom skupština „upućuje iskreno izvinjenje i najdublje saučešće svim žrtvama i porodicama žrtava počinjenog genocida u Srebrenici i svim građanima Bosne i Hercegovine koji su žrtve zločina počinjenog u naše ime”.

Predlog deklaracije o ulozi Narodne skupštine u procesu prijema Republike Srbije u članstvo Evropske unije, koji je, takođe, podneo LDP, polazi od činjenice da je Narodna skupština 9. septembra prošle godine potvrdila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali predlagači smatraju da „takva većina od ne pruža dovoljno jak politički oslonac za brz prijem Srbije u punopravno članstvo EU”.

„O postupku pridruživanja se u Narodnoj skupštini mora razgovarati i raspravljati neprestano. Pored jasnog plana i konkretnih poslovničkih izmena koje će to omogućiti, Narodna skupština mora da obavlja kontrolu rada drugih nadležnih organa u pomenutom procesu”, obrazlaže se u ovom aktu.

Ostaje da predsednica skupštine ove predloge stavi na dnevni red, pa da, za očekivanje je, ponovo čujemo sve stavove o genocidu u Srebrenici zbog kojih se predlaže reakcija parlamenta. Da čujemo potvrdu raspoloženja iz monstruozne krilatice „Nož, žica, Srebrenica” i konstatujemo da razum neće proći.

A možda, u međuvremenu, neko podseti Borisa Tadića da je predlagao skupštinski akt kojim bi se priznala presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu. Da ga podseti da je licemer koji se ukazao u Potočarima na obeležavanju desetogodišnjice srebreničkog masakra. A to bi mogao da bude holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhogen, čiji dolazak u Beograd je sa radošću najavio i Vuk Jeremić.

Dva suđenja obeležila su nastavak sporenja u slučaju Aleksandar Tijanić protiv Komiteta pravnika za ljudska prava; krivica i parnica treba da donesu pravdu optuženom YUCOM- u ili direktoru RTS koji se oseća oštećenim zbog sadržaja knjige „Državni službenik Aleksandar Tijanić” u izdanju YUCOM-a

Piše: Bojan Tončić
FOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ - Na čelu Javnog servisa tajnih službi: Veliki Službenik

U nastavku krivičnog postupka u ponedeljak Tijanić je ponovio uvrede na račun Vladimira Popovića, bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije, rekavši da veruje bivšem ministru policije Dušanu Mihajloviću koji je prošle nedelje u sudu izjavio da je Popović bio šef mafije koja je na kraju koštala glave premijera Zorana Đinđića. Tijanić je rekao da je knjiga štampana Popovićevim „mafijaškim kapitalom stečenim u vreme Slobodana Miloševića, kada je tajna služba delila licence za bogaćenje”.

Žarko Korać, Dejan Ilić, Teofil Pančić, Ivan Milenković, Borka Pavićević govore za e-Novine povodom rušenja sajta radio-emisije Peščanik i demoliranja vozila jedne od urednica, Svetlane Lukić.

Pripremili: Bojan Tončić i Milica Jovanović

Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, podseća u razgovoru za e-novine da su u junu 2005. nevladine organizacije tražile donošenje Deklaracije o priznavanju žrtava genocida, ali ona nije došla ni na dnevni red Skupštine Srbije.

„Presudom Međunarodnog suda pravde Srbija je obavezana da uhapsi sve optužene za genocid u Srebrenici i pronađe način za obeležavanje počinjenog genocida. Srbija je sve to zanemarila i nijednim gestom nije pokazala svest o obavezi koju kao država i društvo imamo. Stoga je ovo od smene Miloševićevog režima najvažnija prilika da vlasti u Srbiji, usvajanjem Deklaracije Evropskog parlamenta i proglašavanjem 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici, pokažu da su odlučne da prekinu nasleđe iz prošlosti i da grade demokratsku Srbiju na principima vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Ovim činom Srbija bi bila inicijator izgradnje zajedničkog pamćenja na teritoriji bivše Jugoslavije, time bi se otvorio prostor za zajedničko sećanje na sve žrtve ratnih zločina. Prve reakcije političara na Deklaraciju Evropskog parlamenta su neprimerene – oni ne razumeju šta znači odgovornost za nedela u prošlosti i šta bi u simboličkom smislu značilo da Srbija, prihvatanjem ovog akta, otvori prostor za sećanje na sve žrtve zločina. Ne razumeju da je to jedini mogući način da Srbija izađe iz zarobljeništva prošlosti“, kaže Nataša Kandić.

Piše: Bojan Tončić

Ovi policijski funkcioneri optuženi su da su naredili hapšenje Mileta Veljkovića, koji je u pritvoru zadržan 22 sata u policijskoj stanici u Malom Crniću, kao i Nataše Bogović i Bojana Tončića, koji su 19 sati proveli u policijskoj stanici u Žabarima.

U zatvoreni grad Bogovićeva i Tončić došli su 8. maja i uhapšeni su u večernjim časovima, kada je i bez naloga i prisustva svedoka policija pretresla stan Momčila Veljkovića, zastrašivajući i vređajući njega i njegovu porodicu, majku, suprugu i dvoje dece. Dan kasnije, u zatvorenom gradu uhapšeno je 17 novinara, snimatelja i fotoreportera.

Preambula

Poštovani,
Polazeći od objavljenih stavki iz budžeta službe kojom rukovodite, a znajući da za neke od njih (sve) ne možete da objavite tender; želeći da ciljevi vaše organizacije budu ostvareni na zadovoljstvo poreskih obveznika; uvereni da, s obzirom na vlastite kapacitete, najviše možemo da doprinesemo realizaciji budžetskih stavki, te da nemamo valjanu konkurenciju u ovoj oblasti; konačno, želeći da na pošten način koji će zadovoljiti obe strane ostvarimo profit, upućujemo vam predlog za saradnju koji ćemo, nadamo se, pretvoriti u ugovor.