Nema afere. Nema sukoba. Nema razočarenja. Ovim rečima je Biljana Srbljanović juče u razgovoru za „Novosti“ pokušala da spusti zavesu na javno iskazano nezadovoljstvo protiv Liberalno emokratske partije, čiji je član.

Zašto ste digli glas protiv LDP-a, navodeći da se stranka distancirala od vas?

- Ne treba od toga praviti bilo kakvu aferu. Samo sam htela da objasnim svojim glasačima i medijima gde sam i šta radim posle izbora. To nije bilo nikakvo iznenađenje za stranku. Sve to što sam napisala saopštila sam Političkom savetu, Predsedništvu i predsedniku stranke.

A jeste li zažalili zbog kandidature za gradonačelnika, pošto ste predočili da niste imali podršku stranke u predizbornoj kampanji?

- Nisam apsolutno. Opet bih prihvatila tu kandidaturu.

Očekivali ste da dobijete poslanički mandat u parlamentu ili bar odborničko mesto u Skupštini Beograda. Ocenili ste da ste ih pošteno izborili..?

- Odluka o tome ko će biti odbornici je doneta pre 4-5 meseci i tu više ja nisam bitna.

Sudeći prema mnogim stavovima koje ste javno izneli može se zaključiti da ste ipak razočarani odnosom LDP prema vama nakon izbora?

- Nisam razočarana. Nema tu mesta ni za razočarenje, kao što nema mesta ni za sukobe. Niti postoji neka sakrivena potpriča.

A jesu li vas Čeda i LDP izneverili pošto ste otkrili da vas je stranka marginalizovala, skrajnula, sklonila ...?

- Ne želim preko medija da se prepucavam na taj način i govorim o tome da li me je neko izneverio. Nema tu nikakvog ličnog diskursa između Čedomira Jovanovića i mene. Sve je u redu. Svi se volimo.

Zašto ste onda sve ovo uradili?

- To je deo javne intelektualne političke rasprave, a imala sam i obavezu prema svojih 200.000 birača.

Ukoliko bi vam LDP sada ponudio neku funkciju, da li biste je prihvatili?

- Sebe smatram veoma politički angažovanom. Ali, nemam takvu političku ambiciju.

Napisali ste i da vas je stranka izbrisala. Jeste li vi i dalje član LDP?

- Ne napuštam LDP.

Posle svega, šta mislite o LDP?

- LDP je i dalje najbolja partija u Srbiji.

Uprkos mnogim čuđenjima, argumentovanim objašnjenjima, neodobravanju dobronamernih i "dobronamernih", iskreno sam poverovala da, nakon svih godina relativno udobne pozicije posmatrača sa strane, nezavisne ličnosti koja politički otvoreno istupa u javnosti, moram – iz odgovornosti prema onima koji su godinama čitali i slušali šta imam da kažem o srpskoj političkoj sceni a sami nisu imali priliku da to isto kažu - pokušati da nešto konkretno napravim. Osim toga, uvek su me posebno iritirali oni zgađeni nad srpskom političkom scenom (njima je, valjda suđena, neka druga, «finija»), oni što su spremni da imaju čvrsta uverenja, a da tim povodom ništa nikad ne naprave, osim da se podsmevaju tuđim pokušajima i sa velikim zadovoljstvom govore o tome kako su «ovde promene nemoguće».

U nekoliko nastavaka, protekle nedelje, Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta (kako se za ovu priliku potpisuje), objavio je tekstove o meni i mom dramskom stvaralaštvu, tačnije o jednoj sceni, jedne drame – "Pad". Dramu sam napisala 1999. godine, prvo izvodjenje doživela je neposredno pred pad Miloševića i igrana vrlo kratko, sa ograničenim uspehom kod veoma malog broja gledalaca, u beogradskom Bitef teatru, godinu dana kasnije. Premijera je bila tokom Bitef festivala, 2000. godine, samo dva dana nakon izbora koje je Milošević izgubio, dok je policija kontrolisala ulice, a DOS pokušavao da mobiliše građane da odbrane svoju izbornu volju i, uprkos njemu samom, dovede Koštunicu na vlast. Ova predstava, u režiji Gorčina Stojanovića, sa genijalnom Mirom Karanović u glavnoj ulozi, živela je vrlo kratko i ljudi je nisu voleli. O tome sam već pisala na svom nekadašnjem blogu u aprilu prošle godine. Tu sam i objavila tu, desetu scenu iz drame, koja je Slobodana Antonića sa Filozofskog fakulteta, inspirisala da, nešto više od godinu i po dana kasnije, objavi feljton.

Antonić, docent na predmetu opšta sociologija, u Glasu javnosti, ispisuje stranice kojima osporava moje umetničke i intelektualne kvalitete, uglavnom reciklirajući ono što su srodni mediji, pa i sam Glas Javnosti, već odavno objavili, pre dakle gotovo deset godina. Ukratko, autor tvrdi da su mi moji napadi na crkvu (koju docent piše velikim slovom, baš kao što se nekad pisalo P od partija ili M od maršal, a za osmi mart i M za majka) doneli međunarodnu slavu i svetske nagrade, zatim da mrzim Srbe i svoje junake, blatim Nikolaja Velimirovića, kojeg u svom delu ponižavajuće nazivam prosto "pop".

24.07.2008 . Biljana Srbljanović, Danas

Partnerstvo sa Ivicom Dačićem nije ništa gore od partnerstva s Koštunicom. Štaviše, barem je neko iz SPS-a odgovarao za neke kriminalne akte, ubistva i zločine, a iz DSS-a još niko, što, verujem, ne znači da neće.

Hapšenje Radovana Karadžića prvog radnog dana preuzimanja BIA iz ruku DSS-a govori da je konačno došlo vreme da se predsednik države ogradi od zloupotrebe vojne i civilne tajne policije, što je, uz Tadićev prećutni pristanak, bila praksa njegovog dosadašnjeg glavnog političkog saveznika. Mi, i kao građani i kao predstavnici parlamentarne stranke, moramo mu pružiti punu podršku u tome, ali i pritiskati da se sada ne stane.

Ostala su još dva begunca, koja moraju biti uhapšena i isporučena Hagu, ali to nikako nije sve. Nama predstoji i velika reforma čitavog pravosudnog sistema zemlje, stvaranje profesionalnih i zakonskih uslova u kojima se ljudi neće hapsiti uz pompu i tv kamere, pa biti puštani koji mesec kasnije bez ikakvog objašnjenja - poručuje u intervjuu za Danas Biljana Srbljanović, dramska spisateljica i, posle saopštenja rezultata izbora 11. maja, članica Liberalno-demokratske partije. Ovo je pvi intervju Biljane Srbljanović dat nakon njene kandidature za gradonačelnicu Beograda, kada je kao nestranačka ličnost predstavljala LDP.

Pitaju me svi, kako to da sam se odlučila da uđem u ovu trku? Kako to, pa šta mi to treba, pa što da se tako dajem? A ja, ne samo da sam se odlučila sve da dam, i ne samo da mi je to čast - da budem vaš glas, glas normalnih, običnih, poštenih ljudi, već bi me sram bilo da nisam, da sam i dalje ostala po strani, vas da napadaju, da vas vređaju, blate, ugrožavaju, teraju iz zemlje, a ja da gledam.

Da moj grad Koštunicine organizovane policijske horde ruše i pale, huligani da vam provaljuju u prostorije, privatne stanove, njihovi tabloidi da vas prljaju, da o vama lažu, da prete deci, porodicama, da vas tuku po cvećarama - a ja da ćutim? Pa kako to?

1. Kako rešiti problem svakodnevnih saobraćajnih gužvi?

Moj plan je donošenje saobraćajne politike koja objedinjuje poboljšanje javnog prevoza, bolje iskorišćenje i povećanje kapaciteta infrastrukture, kontrolu i naplatu pristupa i parkiranja „kritičnim“ zonama.

Tako na primer, mera uvođenja šinskog sistema velikog kapaciteta mora biti praćena odgovarajućim parkiralištima, reorganizacijom linija drugih vidova, usklađivanjem i regulisanjem komplementarnih linija, sređivanjem pešačkih prilaza. Nedopustive su situacije u kojima su naprimer ulice Vojvode Stepe ili Bulevar zakrčene desetinama nepropisno parkiranih vozila, ali sa druge strane pre rigoroznih kazni se mora obezbediti parking prostor za ta vozila.

Šinski saobraćaj će smanjiti broj autobusa na ulicama, a uklanjanjem velikih vozila - kamiona, šlepera iz gradskog jezgra će se sprečiti gužve koja ova vozila prouzrokuju.

Za to nam je potreban završetak obilaznice oko Beograda, na čemu ću ako postanem gradonačelnica insistirati svakodnevno, ali i popravka postojećih mostova i što hitniji početak izgradnje mosta preko Ade.

Biljana Srbljanović, kandidatkinja Liberalno demokratske partije za gradonačelnicu Beograda, govori e-Novinama o kampanji, takmacima, mogućim koalicijama, Vojislavu Koštunici...

Kako Vam izgleda ova predizborna kampanja u poređenju sa, recimo, kampanjama u Francuskoj gde ste proveli deo života? U čemu je suštinska razlika?

Suštinska razlika je ta što ovde građani i birači nemaju jasno formulisane potrebe i izborne želje, zato još biraju na osnovu demagoških obećanja ili na osnovu kritike. Građani ovde nemaju jasno definisane potrebe van partijske ili ideološke podele. Ta podela postoji i u inostranstvu: recimo, republikanci u Americi neće nikada glasati za demokrate, to se podrazumeva; u Francuskoj su levica i desnica jasno razdvojene. Ali takvi birači su manjina, većinsko glasačko telo su ljudi koji se opredeljuju prema svojim potrebama. Jedno veliko centralno glasačko telo definiše odluku o svom glasu vrlo odgovorno i na osnovu potreba. Ovde ljudi imaju samo jasnu viziju da loše žive, a nemaju jasnu soluciju za to. U takvoj situaciji građani se opredeljuju na osnovu neutemeljenih obećanja.

Prva opcija za postizbornu koaliciju na gradskom nivou sigurno je Demokratska stranka, s obzirom da su naši programi koji se odnose na Beograd slični. To podrazumeva evropske integracije, okrenutost tržištu i privatizaciju, rekla je Biljana Srbljanović, kandidat Liberalno demokratske partije za gradonačelnika Beograda, prilikom jučerašnje posete našoj redakciji.

- Nemam problem da pružim ruku i svima ostalima koji dele mišljenje i ideje za koje se i ja i LDP zalažemo. To znači da bi potencijalni partneri trebalo u potpunosti, bezuslovno i odmah da prihvate evropske integracije. Ukoliko DSS, pa čak i radikali, promene svoj stav o ovim ključnim pitanjima, neću imati problem da sarađujem sa njima, odgovorila je Srbljanovićeva na pitanje o mogućim postizbornim koalicijama na gradskom novou.